Sve dok država ne stvori okruženje da je biti preduzetnik i biti uspješan nešto što je poželjno, ljudi se neće lako odlučivati na ovaj korak, kazao je Močević, izjavio je u intervjuu za Oslobođenje Dragan Močević, inicijator projekta Porodične firme iz BiH.
Sve dok država ne stvori okruženje da je biti preduzetnik i biti uspješan nešto što je poželjno, ljudi se neće lako odlučivati na ovaj korak, kazao je Močević, izjavio je u intervjuu za Oslobođenje Dragan Močević, inicijator projekta Porodične firme iz BiH.
Inicijator ste projekta Porodične firme, recite mi koliki udio u privrednom sektoru u BiH imaju porodične firme?
- U suštini, ne postoje dovoljno dobri statistički podaci o tome, o procentima učešća. Međutim, sigurno je da je preko 90, ili čak 95 posto, preduzeća u BiH u privatnom vlasništvu. Kod nas vlada zabluda da su porodične firme samo firme u kojima rade svi članovi porodice, porodična firma može da bude i firma u kojoj radi samo osnivač i u kojoj nije zaposlen niko od članova porodice.
Ljudi s idejom
Koliko se građani BiH odlučuju na pokretanje firme?
- Generalno, u BiH su porodične firme pred jednim velikim izazovom s obzirom na to da u BiH nije bilo preduzetničke tradicije do 1990. godine, do kad smo imali socijalistički samoupravni sistem. Mala, srednja i velika privatna preduzeća počela su s razvojem tek od '90-ih na ovamo, posebno u periodu poslije rata. Osnivači su uglavnom ljudi koji imaju neku ideju, viziju, znanje i koji osnuju neku kompaniju. Međutim, nakon početnog pozitivnog impulsa kompanija se suočava s novim izazovima koji diktiraju specifičnosti koje je potrebno riješiti na poseban način, dok privatne firme u BiH uglavnom nemaju dovoljno znanja o tom problemu.
Šta je potrebno za pokretanje jedne porodične firme?
- Fokus našeg projekta nije na otvaranju porodičnih firmi nego na tome da se te firme na kvalitetan način reorganizuju, da se unutar firmi uspostavi sistem koji će obezbijediti uspješnu tranziciju među generacijama, sa osnivača na djecu, na nasljednike, te da se u posao uvedu vanjski menadžeri. To su pitanja kojima se bavimo, kao i provođenje principa korporativnog upravljanja.
Koji su biznisi uglavnom u pitanju?
- Porodičnih preduzeća ima u svim oblastima privrede, i u segmentu velikih kompanija, malih i srednjih preduzeća, poljoprivrednih gazdinstava...
Je li veliki rizik na današnjem vremenu, pogotovo u BiH, otvoriti neko preduzeće?
- Pred osnivačem je uvijek veliki izazov i rizik za pokretanje bilo kakvog preduzeća i za pokretanje bilo kakvog biznisa, manji ili veći. Potrebno je mnogo odricanja, rada, posebno u prvih pet do sedam godina, ukoliko se ne radi o nekoj kompaniji iz oblasti tehnoloških inovacija gdje se veoma brzo ostvaruje veliki rast, ako imaju dobra rješenja. Sigurno je da privredno okruženje u BiH nije previše stimulativno. Radi se o malom tržištu, ali s druge strane u BiH postoji toliko dobrih i uspješnih primjera malih, srednjih i velikih privatnih preduzeća koja su uspjela zahvaljujući velikom radu, odricanju, pa čak i velikim rizicima vlasnika i osnivača. Postoje kompanije koje su postale primjer u svojoj branši, koje su odlični proizvođači, odlični izvoznici, tako da možemo reći da u BiH postoji veliki broj preduzetnih ljudi sa odličnim idejama i vizijama. Fokus svake porodične firme treba da bude rast firme do određene granice, kada kompanija prerasta vlasnika i njegovo znanje i kapacitete, kada je neophodna tranformacija.
Bez pomoći institucija
Koliko država pomaže preduzetnicima?
- Nažalost, u svim našim institucijama uopšte ne postoji svijest o tome koliko su važne porodične firme i koliko su one specifične. Najviši domet je da su kategorizovane kao mala i srednja preduzeća, međutim, porodične firme imaju neke svoje specifičnosti i zadatak države nije da im pomaže, nego da otvaranjem te teme u javnosti, ukazivanjem na specifične okolnosti u kojima se nalaze te firme, možda i organizacijom raznih konferencija, davanjem značaja tome možda čak i nekim obrazovnim programima, pomogne da se shvati da su porodične firme važan pokretač privrede. Zapošljavanje u BiH je moguće samo u privatnim kompanijama, u javnom sektoru imamo previše zaposlenih. Porodične firme i u svijetu generišu 75 posto novih radnih mjesta. Veliki je značaj svih privatnih preduzeća u tom kontekstu, a posao države je da stvori što povoljnije poslovno okruženje, a ne da raznim fiskalnim i parafiskalnim nametima usporava razvoj preduzetništva.
Mala i srednja preduzeća su budućnost privrede u svim zemljama. Šta treba uraditi kako bi se ljudi u BiH lakše odlučivali na otvaranje privatnih preduzeća?
- Mnogo faktora utiče na odlučivanje ljudi da se bave preduzetništvom, da otvore firmu. Jedan od njih je obrazovanje i znanja koja steknu tokom svog školovanja, neke ideje i inovacije do kojih mogu doći. Važno je i potrebno da se to okruženje promijeni nabolje. Ovdje u BiH vlada a priori negativan stav prema preduzetnicima. Umjesto da se preduzetništvo i uspjeh u biznisu promovišu kao nešto što je pozitivno i dobro, svi negativno etiketiraju one koji imaju kuću, firmu i dobar auto, a niko ne razmišlja o tome koliko iza toga stoji rada, rizika i kredita. Ne razmišlja se ni o činjenici da su besplatno školovanje, zdravstvo i ostale socijalne pogodnosti moguće jedino jer preduzetnici rade, zapošljavaju ljude i plaćaju poreze i doprinose državi. Sve dok država ne stvori okruženje da je biti preduzetnik i biti uspješan nešto što je poželjno, ljudi se neće lako odlučivati na ovaj korak.