Dok se većina Evrope bori sa novim naletom koronavirusa i strahuje od strašne i smrtonosne zime, Kina sve više napreduje u obuzdavanju pandemije koronavirusa.
Kina je u ponedeljak zabeležila najbrži ekonomski rast već drugi kvartal zaredom i istakla svoj brzi oporavak od pandemije, a kako zaključuje Si-En-En to se dogodilo zbog omogućavanja masovnih putovanja unutar zemlje.
Kina je u početku pristupila pandemiji veoma drakonski – zaključavanjem Vuhana u kome su se prvi put pojavili slučajevi koronavirusa, dok u drugim delovima zemlje nije bilo tako strogih ograničenja.
Kako se navodi, kineski uspeh u kontroli koronavirusa, nije rezultat tih ranih mera kontrole, koliko ponašanja države nakon što se ljudima dozvolilo da se ponovo kreću.
Konkretno, sposobnost Kine da prati slučajeve širom zemlje kad god postoji sugestija o novom klasteru infekcija omogućila je vladi da brzo reaguje i stavi pod kontrolu lokalne epidemije”, navodi Si-En-En.
To je, navodi se podrazumevalo korišćenje sofisticiranog sistema zdravstvenog koda za praćenje kretanja ljudi, pa je tako za ulazak ljudi u određena preduzeća bila neophodna zelena zdravstvena kartica i QR kod, a te mere omogućile su regionalnim vladama da zaključaju određenu oblast i sprovedu masovna ispitivanja, prenosi Tanjug.
To se nedavno videlo na primeru grada Čingdao gde je za oko nedelju dana testirano više od 10 miliona ljudi, a nakon što je prijavljeno 12 lokalnih transmisija virusa.
Između provincija i regiona, granice su više nadgledane, samim tim javni prevoz ograničen ili potpuno obustavljen.
Ulazak u Kinu iz prekomorskih zemalja takođe je strogo ograničen, a na snazi su i stroge mere karantina primenjene po dolasku.
Ograničavanju pandemije je takođe pomoglo i nošenje maski i pridržavanje propisa o javnoj higijeni, koje su kineske vlasti često strogo nadgledale.
U Evropi i drugim zapadnim zemaljama, pre svega SAD, nošenje maske ostalo je problematično pitanje, čak i nekoliko meseci nakon što se pokazalo da daje efekat.
I dok je Kina kritikovana zbog svog početnog postupanja sa epidemijom u Vuhanu – cenzurisanjem vesti i umanjivanjem ozbiljnosti situacije – nakon što je prepoznata kao nacionalna pretnja, odgovor je bio brz i odlučan.
Dodaje se da je Kina, čak i kada se vratila u takozvanu normalu, ostala na oprezu, kako bi odgovorila brzo na pojavu novih klastera i pratila potencijalno zaražene osobe.
Poređenja radi, praćenje u većem delu Evrope i dalje je neuspešno, a sposobnost sprovođenja masovnih ispitivanja nedostaje u mnogim zemljama, a tamo gde se sprovodi testiranje, korisnost rezultata se često rasipa jer infrastruktura za praćenje i stavljanje u karantin regionalnih klastera još uvek nedostaje.
Takođe i granice Evrope su uglavnom otvorene, a otvaranje granice naročito tokom letnjeg perioa dovelo je do rasplamsavanja virusa.
Iako se pokazalo da je kineski odgovor efikasan – kao i slični modeli u Južnoj Koreji, Japanu, Hong Kongu i drugim delovima Azije, Evropa i dalje zaostaje.