Niz zakonskih nedorečenosti omogućavaju rad "nacrno", a ekonomska kriza, otkazi i sve teža materijalna situacija radnika i građana još više doprinose širenju tog problema.
Niz zakonskih nedorečenosti omogućavaju rad "nacrno", a ekonomska kriza, otkazi i sve teža materijalna situacija radnika i građana još više doprinose širenju tog problema.
Iako nam je namjera bila sagledati stanje u BiH za početak smo dobili odgovore samo iz Republike Srpske, pišu Poslovne novine.
Evidentno je da Republička inspekcija rada godišnje izvrši više od 6.000 kontrola, dok u tom entitetu posluje na desetke hiljada subjekata koje 35 angažovanih inspektora ne stiže kontrolisati tokom jedne godine.
Glavni republički inspektor rada Uprave za inspekcijske poslove RS-a Čedo Risović izjavio je da se najčešće utvrđene nepravilnosti u kompanijama odnose na rokove isplate plata, visinu i obračun plata, kao i naknada plata, zatim na zaključivanje i primjenu ugovora o radu, otkaz ugovora o radu, utvrđivanje otkaznog roka, prava na otpremninu, radno vrijeme i drugo.
- S obzirom na to da nije moguće u toku jedne godine izvršiti kontrolu kod svih poslodavaca u Republici Srpskoj, nije moguće dati generalnu ocjenu o broju radnika koji su angažovani "nacrno" - rekao je Risović.
U 2014. Republička inspekcija rada je u oblastima radnih odnosa i zapošljavanja i zaštite na radu izvršila 6.304 inspekcijske kontrole u kojima je po osnovu ugovora o radu kontrolisala više od 13.800 radnika, od kojih 823 radnika nisu imalo zaključen ugovor o radu s poslodavcem i nisu bili prijavljeni na obavezne vidove osiguranja.
Posebna pažnja u kontrolama posvećena je sezonskim radnicima, gdje je i utvrđen značajan broj nepravilnosti.
- Inspektori su u tim slučajevima rješenjem nalagali poslodavcu da radniku osigura radno-pravni status u skladu sa zakonom i izdavali prekršajne naloge - pojasnio je Risović.
Dodao je da je 2010. novim Zakonom o inspekcijama data mogućnost i jedinicama lokalne samouprave da organizuju inspekciju rada na lokalnom nivou, što se u praksi realizuje sporo, jer zapošljavanje inspektora rada na lokalnom nivou zavisi od budžetskih mogućnosti jedinice lokalne samouprave, te za sada svega nekoliko opština ima inspekciju rada u svom sastavu.
Zakonom o radu propisana je kazna od 2.000 KM do 15.000 KM ukoliko poslodavac primi na rad radnika, a da prethodno nije zaključio s njim ugovor o radu i nije ga prijavio na obavezne vidove osiguranja.
U skladu sa svojim ovlaštenjima inspektori mogu izreći samo najmanju definisanu kaznu, dok veće kazne mogu izricati sudovi ukoliko dođe do sudskog postupka.
Ristović kaže da je jedan od ključnih problema u borbi s radom "nacrno" zakonska nedorečenost koja se ogleda u mogućnosti da poslodavci nakon pet dana od dana zaključenja ugovora o radu imaju mogućnost prijaviti radnika na nadležne fondove osiguranja.
- U praksi to dovodi do zloupotreba, gdje poslodavci u trenutku kontrole tvrde da je radnik počeo raditi prije nekoliko dana i tek onda u ostavljenom roku regulišu radni status radnika. Potrebno je razmotriti mogućnosti izmjene zakonskih rješenja u smislu da je poslodavac dužan da s datumom zaključenja ugovora o radu radnika prijavi i na obavezne vidove osiguranja, čime bi značajno bila umanjena mogućnost kršenja zakona. Resorno ministarstvo je informisano o ovoj problematici i nadamo se da će uskoro biti razmotrene mogućnosti izmjene propisa - izjavio je Risović za Poslovne novine.