Poslije isteka ugovora o sufinansiranju na istim radnim mjestima u prosjeku ostane 60 odsto radnika u RS, dok ostale poslodavci otpuste nakon što država prestane da izdvaja novac za njihove plate.
Mjere zapošljavanja koje sprovodi Vlada RS u namjeri da što više stanovnika RS dođe do posla daju dobre rezultate, a to potvrđuje i činjenica da na pojedinim radnim mjestima ostane i do 80 odsto zaposlenih. Uprkos strahu da bi moglo doći do masovnih raskida ugovora nakon što isteknu rokovi podsticajnih mjera, podaci Zavoda za zapošljavanje RS pokazuju da veliki broj njih dobija stalni posao.
Zavod je od 2011. do 2015. godine realizovao 15 projekata kroz koje je prošlo više hiljada nezaposlenih.
- Najviše radnika zadržano je u okviru Projekta podrške zapošljavanju u privredi koji je realizovan 2014. godine. U projekat je uloženo oko 2,82 miliona maraka, a 80 odsto ljudi je ostalo u radnom odnosu - naveli su u Zavodu.
Programi zapošljavanja pripravnika takođe bilježe dobre rezultate. Projektom podrške sticanja radnog iskustva mladih pripravnika, koji je realizovan 2013, zadržano je 60 odsto mladića i đevojaka.
- Najlošije rezultate smo imali prilikom zapošljavanja Roma. Podsticajnim programom zapošljavanja ove populacije koji je sproveden 2014. godine na radnom mjestu je ostalo samo 34 odsto njih, dok je projektom koji je realizovan godinu kasnije, 33 odsto Roma nastavilo da radi - istakli su iz Zavoda i dodali da je u ove projekte uloženo 404.000 maraka.
Predsjednik Unije poslodavaca RS Dragutin Škrebić kaže da bi broj zaposlenih nakon isteka ugovora o sufinansiranju mogao biti i veći kada bi pravila za dođelu podsticajnih mjera bila stroža.
- Podsticajne mjere bi trebalo da dobiju samo preduzeća koja su dokazala da zadržavaju radnike za stalno.
Poslodavci su sada obavezni da radnika zadrže onoliko koliko traje projekat, a to je najčešće godinu. Međutim, mi u Uniji nismo protiv toga i da ovaj rok bude dvije godine i duže - kaže on.
Škrebić je istakao da su poslodavci predložili da budu izmijenjeni kriterijumi na osnovu kojih se dođeljuju stimulacije za zapošljavanje.
- Najbolje bi bilo novac ne davati nikome unaprijed, već da se to učini na kraju godine, kad se podvuče crta i vidi šta je ko uradio i koliko je novozaposlenih radnika. Tako bi se izbjegle i spekulacije - pojašnjava Škrebić.
Kompanija "EuroExpress brza pošta" sa Zavodom sarađuje već pet godina i za to vrijeme je posredstvom raznih projekata zaposlila 40 radnika.
- Svih 40 radnika je i nakon isteka obaveznog roka od godinu ostalo u našem kolektivu i ta činjenica dovoljno govori o kvalitetu saradnje između Zavoda i naše kompanije, kao i ozbiljnosti sa kojom smo pristupili pri izboru kandidata sa evidencije Zavoda - naveli su u " EuroExpressu".
Banjalučka firma za elektrotelekomunikacije i energetiku "Next Energy " lani je uz podršku Zavoda zaposlila pripravnika kojeg je zadržala i nakon isteka subvencija.
- Riječ je o đetetu poginulog boraca. Vođeni dobrim iskustvom i ove godine smo aplicirali za projekat Zavoda i primićemo dvoje pripravnika - kaže referent prodaje u ovom preduzeću Slađana Oklobdžija.
Za nove projekte 10,73 miliona KM
U Zavodu za zapošljavanje RS kažu da će Akcionim planom zapošljavanja, koji je Vlada RS usvojila u ovoj godini, biti sprovedeno šest projekata kojima je planirano da 2.548 ljudi dobije posao za šta je obezbijeđeno 10,73 miliona KM.
- U ovoj godini će biti realizovan projekat "Zajedno do posla", koji će omogućiti zapošljavanje i samozapošljavanje đeci poginulih boraca, demobilisanim borcima i RVI. Biće sproveden i program zapošljavanja pripravnika, osoba starijih od 50 godina, te Roma - rekli su u Zavodu i dodali da će biti realizovan i projekat podrške samozapošljavanja, kao i projekat obuke, prekvalifikacije i dokvalifikacije.