Pored praktične nastave u radionicama svih srednjih škola uskoro će se organizovati i proizvodnja. Škole će zarađivati novac, a mnogi poslodavci spremni su da im ustupe dio poslova, neki su im već donirali opremu ali sistem nikada nije zaživio jer škole nisu imale način da naplate usluge.
To bi trebao da promijeni novi zakon o srednjem obrazovanju koji će se naći pred poslanicima na narednoj sjednici Skupštine. Vlada je prihvatila sugestije poslovne zajednice, a cilj zakona je i da olakša program prkvalifikacije koji godinama slabo funkcioniše.
"Ovim zakonom je omogućeno da škole imaju svoj podračun odnosno da faktički ta radionica može da posluje kao jedno malo preduzeće, da može da ostvaruje svoje prihode, da plaća na neki način profesore nabavlja materijal i da na neki način posluje na tržištu čime bi se stvorili uslovi da đaci imaju kvalitetniju praksu”, rekao je Saša Trivić iz Unije udruženja poslodavaca RS.
To će olakšati i sistem prekvalifikacije jer će škole tek sada imati načina da dodatno plate nastavnike i organizuju večernju nastavu. Ipak još jedan zakon treba mijenjati kažu u Tehničkoj školi u Banjaluci i to onaj o obrazovanju odraslih.
"On nikako nije primjenjiv u praksi. Te prekvalifikacije obično rade ljudi koji rade određene poslove, hrane svoje porodice i oni nemaju uslove i mogućnost da pohađaju nastavu na način na koji je to predvidio zakon. Taj novi zakon trebao bi da uredi taj sistem ali bi morao da bude mnogo mnogo fleksibilniji”, rekla je direktorka Srednje tehničke škole u Banjaluci Kristina Mrđa .
Strogi uslovi koje propisuje aktuelni zakon o obrazovanju odraslih skoro su ukinuli prekvalifikaciju u državnim školama. Zato privatne razvijaju unosan biznis a brze diplome za spornih destinacije iz Federacije već godinama su top tema.
Posebno one iz Travnika i Širokog Brijega trebale bi biti predmet revizije jer je tako zaključio glavni odbor SNSD-a, ali u Vladi ne znaju kako to da prevedu. U takvoj situaciji najviše ispaštaju privrednici koji uglavnom sami školuju radnike. Tako je već godinama u banjalučkoj Bemi koja zbog nedostatka obučenog kadra ne može da proširi proizvodnju.
"Bema može da primi 500 radnika da uvedemo drugu smjenu.Ide naš konkurs na televiziji na radiju javljaju se evo imamo molbe evo sve osnovna škola.Osnovna škola, osnovna škola osnovna škola evo ne znaju napisati CV.Mi i te primamo.Sami ih obučavate? Da sami ih obučavamo u svom trošku uložimo u njega napraviš od njega radnika i on nađe kakav drugi posao ode”, rekao je tehnički direktor Tvornice obuće "Bema” u Banjaluci.
Osim spornog zakona problem je i taj što je brojnim školama u Srpskoj oduzeto pravo obrazovanja odraslih. Tako na primjer u cijeloj Hercegovini ostale su samo dvije škole koji mogu da rade prekvalifikaciju što dodatno pogoduje razvoju unosnog biznisa u Federaciji.